Večiti više ni na sveskama

Odluka je još jedne škole da motive večitih rivala eliminiše iz svojih klupa, nakon primetnog porasta vršnjačkog nasilja. Osnovna škola ,,Đorđe Krstić” iz Žarkova, pridružila se rastućem broju obrazovnih ustanova, koje su se proteklih godina odlučile na ovakav potez. Lečenje simptoma, umesto rešavanja stvarnih problema.

Foto: ilovezrenjanin. Sva prava zadržana.
Foto: ilovezrenjanin. Web.

Početak nove školske godine je iznenadio decu, ali i roditelje ove i brojnih drugih beogradskih škola. Uz obaveštenje o preporuci nenošenja bilo kakvih predmeta sa navijačkom konotacijom, počevši od dresova i prateće opreme, pa sve do sada veoma popularnih svezaka, pernica i torbi. Ovakva se odluka opravdava sa psihološko-pedagoškog stanovišta, uzimajući u obzir da se navijačka pripadnost sve više uzima kao inicijator agresije.

Neobično je ipak, da su i direktori osnovnih škola uvideli potrebu za uvođenjem ovakvih pravila, te da deca već na samom početku svog školovanja započinju nasilničko ponašanje nad svojim vršnjacima, koje opravdavaju ,,navijačkom pripadnošću”.

Pisanje o nasilju u regionalnom sportu polako, ali sigurno postaje kliše. Retko postoji prilika da se iskaže nešto novo, nepoznato. Većina građana makar ugrubo razume način funkcionisanja organizovanih grupa na stadionima, te efekat koji one mogu da prouzrokuju. Poznato je da se ovakvim grupama najčešće pristupa po ulasku u adolescentsko doba. S jedne strane, i dalje deca, a sa druge, skoro odrasli pripadnici društva koji žele da se dokazuju, da pripadaju nečemu većem. Sama pripadnost ne mora da bude negativna, naprotiv. Prilika je za postavljanje prioriteta između individualnih i kolektivnih ciljeva, upoznavanje brojnih istomišljenika, te odrastanje uz ljubav prema nečemu svima bliskom. Ipak, dovođenje dokazivanja pripadnosti do ekstrema, može imati katastrofalne posledice.

Činjenica da se početak ove ekstremnije priče, sa početka srednje škole, pomera u niže razrede osnovne, je u najmanju ruku zabrinjavajuća. Ipak, zabrane materijala sa klupskim obeležjima su samo pokušaj rešavanja jednog od simptoma, u čiju se delotvornost osnovano sumnja. U rešavanje samog problema se niko ne upušta.

Jedna Partizanova ili Zvezdina torba nije problem. Problem su oni koji bi svoje školske ,,saborce” zbog nje napali, jer iluzorno je nazvati ih sve ,,drugovima”, . Naravno, ideja za takav potez nije samoinicijativna. Tako nešto je prethodno moralo da se vidi kod kuće, uz roditelje koji takvo ponašanje ne sankcionišu, na televiziji, stadionu. Mladi i mali, misle da će ih takvo ponašanje učiniti odraslim, jačim, vrednim poštovanja. Za neke je to samo faza, za druge, početak ostatka života. U glavi imaju istovetne korene nekih svojih idola. A u blizini nikoga, ko bi im na pravi način objasnio da greše; da nasilje ne vodi ničemu, sem stvaranju novog nasilja. Da taj ekstremni put na duge staze može da dovede do zatvora, ili podrumskih prostorija neke bolnice. Krug koji se teško prekida.

Ne postoji jasan plan, samo povremeno krpljenje posledica. Flaster na živu ranu, nekada i doslovno. Dugoročno rešenje za ovakvo stanje se ne nalazi u preporukama roditeljima, da decu ne puštaju na časove u duksu omiljenog kluba. Takav potez će ih možda spasiti posekotina ili razbijene glave, ali opet nije nikakva garancija. Niti rešenje za ostale škole, gradove, krajeve.

Neophodno je da se najviše instance ozbiljno pozabave ovim problemom, uz primenjivanje postojećih normativa, kao i edukacija javnosti, te konačno rešavanje stanja u klubovima. Ne sme se zaboraviti ni kućno vaspitanje. Nekada su roditelji previše zauzeti pokušajima da pribave sve što je detetu neophodno, da na kraju ne ostaje ko bi ga zaista vaspitao. Umesto toga, ostaju prepušteni uticaju društva i medija sa iskrivljenim sistemom vrednosti. Potrebno je ustaliti sistem, u kojem svaki nedozvoljen potez, ima posledicu. Na taj način, bi rizici bili znatno smanjeni, a više ne bi bilo potrebe da se deci zabranjuje isticanje one prave, nenasilne ljubavi prema klubu, ili da svom detetu, u knjižari objašnjavate zašto ne sme da ima baš tu svesku.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s