Zlatni orlići

I fudbal godinu dana kasnije

Bio je to dvadeseti jun 2015. godine. Vreo dan za najznačajniji događaj u novijoj fudbalskoj reprezentativnoj istoriji. Srbija je postala šampion sveta u selekciji U-20, po prvi put kao nezavisna država. Uspeh generacije koja je momentalno dobila nadimak Zlatni orlići, davao je nadu da se mnogo toga može promeniti. Ovoga puta, na bolje.

serbia-u20-world-cup-champion_6g47s0tj5v8h1r6skdc45a3qe.jpg
Slika koja je obišla svet. Foto: Web.

Međutim, osvrt na srpski fudbal 366 dana kasnije, daleko je od naše (pre)optimistične vizije  od proteklog leta. Tok ove generacije, koja će u domaćoj sportskoj istoriji zauvek nositi epitet ,,zlatne”, bio je ukratko rečeno -idealan.

Godine 2013. osvojena je prva velika titula, ni manje ni više, nego evropska. Pala je Francuska rezultatom od 1:0, golom Lukovića u 57. minutu. Uprkos nekoliko dobrih akcija mladih Trikolora, nijedna se lopta nije našla u golu Vanje Milinković-Savića. Konačni sudijski zvižduk, ozvaničio je ono čemu su se svi u Srbiji nadali i započeo dugo slavlje na terenu.

d2b328eddd4d0234bedb99be8605fdc6.jpg
Foto: Blic

Ekipa Ljubinka Drulovića, prošla je kroz špalir do medalje. Oduševljeno, što su upravo oni postigli ovakav uspeh. Još od jugoslovenskih Čileanaca, nije se tako slavilo. Makar ne u dve godine koje su protekle do odlaska na Novi Zeland.

Razvojni put mladića koji su Srbiji doneli novu fudbalsku nadu, bio je i ostao za primer. Sistematično kretanje od mlađih kategorija i postepeno kretanje do dubljih fudbalskih voda, zahvaljujući pripadnicima stručnog štaba, zaista dostojnim tog zanimanja, poput Drulovića i Paunovića, obezbedili su neophodnu stabilnost sada standardnim reprezentativcima da dosegnu zvezde. I što je možda još važnije, da porastu i odrastu uz pravi nadzor.

Bilo je tu najrazličitijih timskih treninga, meditacije i joge, te motivacionih snimaka koji su i ljubiteljima sporta uspevali da nateraju suze na oči. Na Mundijalitu je dodata i molitva. Kao deo rituala pred svaki izlazak na teren. Da smiri i ujedini.

Temperament je kanalisan u ,,loptanje”, a puna pažnja je posvećena analizi protivnika, koji je bivao poštovan i pri najvećem slavlju. Pamte se momenti kada je selektor Paunović privremeno prekidao zajedničko radovanje svojih igrača, kako bi svi na vreme otišli da se pozdrave i zahvale protivniku na dobroj partiji.

Dok su tako mladi, ljude je moguće vaspitati i oblikovati, kako fudbalski, tako i ljudski. U kontekstima koje će nesumnjivo pamtiti do kraja karijera. 

Međutim, uprkos fenomenalnoj komunikaciji na terenu i stabilnom odnosu van stadiona, jedan gotovo idealan tok, na kojem bi pozavidele i svetski poznate fudbalske akademije poput Barselonine La Masije, bio je prekinut.

Otišao je Veljko Paunović, prvo sa mesta selektora mladih, a zatim iz Saveza. Živi i radi u Americi. Ljubinko Drulović, postao je novi interim selektor A-reprezentacije, da bi kasnije započeo i ubrzo završio svoju trenersku etapu u Partizanu.

Reprezentaciju je napustio i jedan od Orlića, kako bi seniorski put nastavio u dresu Crne Gore. Potez koji je dugo bio osporavan u štampi, ali i na društvenim mrežama. Kada je reč o seniorskoj selekciji, sve je nažalost ostalo standardno. Evropsko prvenstvo se gleda sa malih ekrana, što uzimajući u obzir kvalitet mečeva, ali i činjenicu da fudbal ne predstavlja protagonistu, možda i nije prevelika šteta.

Ni stanje u klupskom fudbalu (očekivano) nije znatno bolje. Klubovi, na čelu sa Večitima, su bili i ostali u takvim dugovanjima, da su jedino rešenje našli u prodaji upravo mladih reprezentativaca i nesumnjivih klupskih uzdanica. Tako je Rajković otišao u Makabi, Jovanović u ruski Zenit, a pamti se i skandal nastao oko Andrije Živkovića, koji je umesto da postane okosnica igre crno-belih, ili donese finansijsku injekciju, ostao da koliko-toliko održava formu na Zemunelu, do isteka ugovora, krajem meseca.

Kada je reč o stručnim štabovima, stanje je za sada nepromenjeno, što bi moglo da konačno pruži više nego neophodnu dozu stabilnosti ekipama, s obzirom na neizbežne odlaske i nadajmo se dolaske, tokom letnjeg prelaznog roka.

Pamti se i nedavna sramotna sednica skupštine Partizana, ali i činjenica da Zvezda posle meseci halabuke nije dobila novog predsednika. Stadioni su, opet standardno, u lošem stanju, dok stvarnih renoviranja nema ni na pomolu. Ukupna poseta na stadionima širom Srbije, nije došla do milion gledalaca.

OFK je zbog loših igara završio u Prvoj ligi, zajedno sa Jagodinom kojoj je ovo prvo ispadanje od ulaska među ,,elitu” pre više od osam godina. S druge strane, Bačka je unapređena, zajedno sa Napretkom.

Vojvodina će se ponovo boriti za plasman u Ligu Evrope, zajedno sa Partizanom, dok će trenutni šampion Srbije, Zvezda pokušati da preživi kvalifikacije za Ligu Šampiona, početkom jula. Kroz nešto više od mesec dana, videće se koliko su zapravo realni svi ti evropski snovi.

Uspesi nas iznenađuju, na neuspehe smo navikli. Život ide dalje, u našoj fudbalskoj Srbiji.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s