Egzistencijalna kriza Partizana

Svet domaćeg vaterpola potresa ozbiljna finansijska kriza u VK Partizan. Stanje koje sa pauzama traje poslednjih pet godina, doživljava kulminaciju. Nakon igrača koji su grejanje bazena dobili tek zahvaljujući angažovanju roditelja, usledili su zvanični apeli u vezi sa funkcionisanjem čitavog kluba.

8b3f7d1703d7b2ba2d76dc7cb8e565ab.jpg
Foto: Pintrest

U martu prošle godine, organizovana je revijalna utakmica kojom se prikupljao novac za brzu sanaciju budžeta. Uprava na čelu sa predsednikom Slobodanom Šoštarom, delovala je optimistično. Međutim, nepunih godinu dana kasnije, sa Banjice se čuje druga priča:

  Bez obzira na moj optimizam, Partizan je pred gašenjem. To nije pritisak, nego realno činjenično stanje. Kucali smo na sva moguća vrata i svi su upoznati koliko je situacija dramatična.

Partizan se, poput svog  ,,Večitog rivala”, više puta borio za opstanak u proteklih pet godina. Šampion iz 2011. godine i stecište mladih reprezentativnih talenata, rizikuje kraj poslovanja, na štetu svih takmičarskih kategorija, ali i oko 350 dečaka i devojčica koji se tek upoznaju sa najtrofejnijim srpskim sportom.

Iako trenutno igra prestižnu Ligu šampiona, učešće Partizana naredne sezone, kao i funkcionisanje čitavog sistema je pod znakom pitanja.

Isticanje važnosti klupskog vaterpola u funkcionisanju nacionalnog tima je učinjeno bez značajnijih rezultata. Računica je jasna. Ako nema klubova za uspešnim i stabilnim poslovanjem, nema ni mesta za pripremu i razvoj talentovanih igrača. U nedostatku mladih talenata, reprezentacija propada. Tu se priča o srpskom Čudu završava.

Gotovo je nemoguće poverovati da dom kontinentalnih, svetskih i olimpijskih šampiona  stvari prepušta slučaju. Nedostatak ulaganja, generacije koje se formiraju godinama i bljesnu da bi se samo sezonu kasnije raspale zbog dugova, simptomi su znatno većeg problema, apsolutne nebrige.

O nedostatku sistemskih ulaganja, te stabilnosti u vaterpolu, govorili su najistaknutiji srpski reprezentativci. Odjeknule su izjave o trenutnom stanju, kao i kritike na račun faktora koji su do njega doveli. Međutim, izgubile su se u sveopštoj buci.

Vaterpolo je vremenom postao prerano sazrelo dete, o kojem se niko ne stara. Prepušten samom sebi se snalazi najbolje što ume i opstaje do neizbežne pojave problema koje nije u stanju da samostalno reši. Zarad nastavka ove metafore, roditelji, Ministarstvo za sport i Savez, zaokupljeni su drugim stvarima.

Ostavljajući stilske figure po strani, neminovno je zapitati se dokle će trenutno najtrofejniji srpski sport biti ostavljen na marginama, te kada će pojedinačni rad cenjenih stručnjaka koji su uspevali da nadomeste čitav sistem, prestati da bude dovoljan za održavanje u životu. Na vodi umeju da se održavaju odavno, što je za ove prilike nažalost nedovoljno.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s